Посматрање Кирхнерових цртежа, графика и слика захтева избегавање сваког естетизовања и разумевање да сликар настоји да својим делом забележи све што види и доживи.

При том бележењу он не настоји да сачува стварни или привидни обрис реалности, већ нов облик личне фантазије, коју та реалност изазива код уметника.

Као што се у рукопису исписаног текста може наслутити душевно стање онога који пише, тако се из његовог цртежа, по начину вођења линија и слика приказаног догађаја може наслутити унутрашњи свет уметника.

Видљиви свет реалности који је свима приступачан за њега је само средство споразумевања, начин дељења својих унутрашњих мисли и осећања са другима.